Директорка Републичког фонда за здравствено осигурање проф. др Сања Радојевић Шкодрић, рекла је да је припремљена "платформа за допунски рад" као један од начина за скраћење листа чекања у здравственим установама.

„Платформу допунског рада смо већ спремили и њу сада директори здравствених установа ревидирају и онда ће то бити једно од решења“, рекла је Радојевић Шкодрић новинарима у Крагујевцу после састанка с директорима 16 здравствених установа из Шумадије.

Она је навела да се на иницијативу министарке здравља сада креће скраћивање листа чекања.

„Познато је да су постојале листе чекања за ортопедију, кардиохирургију и за магнет пре ковида, а током ковида нажалост те листе су се увећале… и сада када се здравство враћа у нормалу, потребно је да те листе чекања решавамо“, казала је Радојевић Шкодрић.

Навела је да се ажурирају подаци о листама чекања у здравственим установама и да ће тај посао бити завршен до краја године.

Рекла је да су најдуже листе чекања за ортопедију и да је држава обезбедила и лекове и уградни и потрошни материјал.

„Сада први пут материјал и лекови чекају пацијента“, рекла је Радојевић Шкодрић и додала да је проблем кадар који мора да се организује и да зато мора да се ангажује додатно.

Она је објаснила да постоје два модела допунског рада који се односи на решавање листа чекања и објаснила један модел.

„Један је модел који финансира државе, преко РФЗО, радиће потпуно исто особље које је до сада радило, али ван свог радног времена, у време када не ради свој основни посао и у оним данима када нису ангажовани у поподневним сменама“, рекла је Радојевић Шкодрић.

Додала је да ће бити додатно плаћено не само медицинско особље већ, на иницијативу министарке, и немедицинско.

ВД директорка Републичког фонда за здравствено осигурање и државни секретар Министарства здравља Александар Стефоски су данас с директорима 16 здравствених установа из Шумадије разговарали о могућностима за скраћење листа чекања и о програму вантелесне оплодње о трошку здравственог осигурања.

Објављена је  Табела учинка за 2. квартал 2022. године, за здравствене установе које се финансирају по систему ДСГ на основу којих је обрачуната припадајућа накнада из збира варијабилних наканада здравствених установа из Прилога 3 Правилника о уговарању здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања са даваоцима здравствених услуга за 2022. годину.
Табелу можете преузети на ДСГ порталу на  https://site.zus.rfzo.rs/dsg/

У односу на 2012. годину, када су финанијска давања за ретке болести износиле 130 милиона динара, ове године се бележи значајно увећање буџета, који сада износи чак 4,3 милијарди динара, изјавила је директорка РФЗО Сања Радојевић Шкодрић на III Регионалној конференцији о ретким болестима у Новом Саду.

На конференцији коју је организовало Удружење за борбу против ретких болести код деце – ЖИВОТ, Радојевић Шкодрић је истакла како је држава у августу ове године донела одлуку да се омогући додатних 150 милиона динара за лечење цистичне фиброзе, док је накнадно одобрено још 450 милиона динара за лечење ретких болести, односно 600 милиона динара у овој години. Имајући у виду да се средства за лечење ретких болести обезбеђују и из средстава РФЗО, у 2021. години за лекове ретких болести издвојено је укупно 13.2 милијарди динара.

Говорећи о напретку у борби против ретких болести, она је подсетила да се о трошку РФЗО спроводи и обавезан неонатални скрининг новорођенчади на одређене болести, док се тренутно на Гинеколошко-акушерској клиници „Народни фронт“ спроводи пилот пројекат за постнатални скрининг на спиналну мишићну дистрофију (SMA), који ће од априла следеће године бити увршћен у обавезан скрининг о трошку РФЗО у свим породилиштима у Србији.

Радојевић Шкодрић се у свом обраћању осврнула и на ставке које је потребно унапредити у области лекова, поменувши клиничка испитивања.
 „Клиничка испитивања лекова представљају један од начина где пацијенти могу да имају приступ најновијим терапијама и у тој области морамо да се вратимо у период пре ковида, те унапредимо клиничка испитивања у земљи“, изјавила је директорка Републичког фонда за здравствено осигурање Сања Радојевић Шкодрић.

Један од главних проблема са којима се суочавамо када су у питању лекови за ретке болести, а посебно када је реч о деци, јесте, како је навела, примена такозваних „off label“ лекова који нису регистровани за одређено обољење, већ за потпуно друге индикације, док се у свету умногоме успешно примењују и у овој области.
„Потребно је да лекови за децу буду главни мотив, како би се у Републици Србији примена „off label“ лекова законом препознала и уредила“, закључила је Радојевић Шкодрић.

Непрестано ослушкујући потребе својих осигураника, Републички фонд за здравствено осигурање развија апликацију мРФЗО за паметне телефоне и таблете, која ће свима омогућити брз и једноставан увид у податке из матичне евиденције, односно, сада ће бити могуће да без одласка на шалтер, осигурана лица дођу до података о поднетим пријавама на обавезно социјално осигурање, овери здравствене картице, надлежној испостави, и слично.

Лака за коришћење свим узрастима, ова апликација ће у неколико кликова показати преглед потврда за ослобађање од плаћања партиципације, стоматолошких потврда, овере помагала, затим преглед боловања, путних трошкова, ИНО образаца и оцена лекарских комисија.

Значајно је напоменути да за децу старију од 15 година, родитељ као носилац осигурања, има могућност прегледа основних података, али подаци о оствареним правима детета старијег од 15 година неће бити доступни родитељу. Разлог за наведено је чињеница да се апликација развија у складу са свим прописима који се односе на заштиту података о личности и права пацијената.

Мобилна апликација Републичког фонда биће доступна осигураним лицима једноставним преузимањем преко Google Play Store, Apple App Store и AppGallery.

Предвиђена су два начина приступа апликацији – преко ЛБО и броја здравствене картице или преко мејла и лозинке. Од начина приступа зависи и сет података за које може да се изврши преглед.

Приступ помоћу ЛБО и броја здравствене картице омогућава ограничен увид у податке, због заштите података о личности.

Приступ путем мејла и лозинке, који подразумева и претходну верификацију налога од стране овлашћених лица у Републичком фонду, омогућава увид у све доступне податке и приступ свим функционалностима.