Дијагностички сродне групе

Министарство здравља Републике Србије и Републички фонд за здравствено осигурање, у оквиру пројеката „Развој здравства Србије – додатно финансирање” и „Пружање унапређених услуга на локалном нивоу – DILS“ започели су промену начина извештавања и финансирања здравствених установа на секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите по систему дијагностички сродних група.

Кораци у имплементацији система ДСГ су:

1. Унапређење система извештавања
2. Моделирање буџета болница
3. Постепено увођење плаћања болница
4. Финансирање по систему ДСГ и даљи развој система.

У првој фази имплементације планирана је промена начина извештавања, а након моделирања буџета и постепен прелаз са ретроспективног начина плаћања здравствених услуга, које је било засновано на историјском буџету, на проспективни систем плаћања на основу система дијагностички сродних група.

Дијагностички сродне групе (ДСГ) представљају методу класификације болнички лечених пацијената у групе које имају сличне клиничке специфичности и захтевају сличну потрошњу болничких ресурса. Teрмин дијагностички сродне групе (ДСГ) је превод енглеског израза Diagnosis Related Groups (DRG).

Прва класификација овог типа биле су дијагностичке групе које је 1975. године припремио тим са Универзитета Јејл (Yаlе University) у Америци. После међусобне сарадње америчких и аустралијских стручњака, развили су се системи ДСГ у многим државама света. Тренутно се у свету системи ДСГ примењују у преко 30 земаља у циљу финансирања акутног болничког лечења на основу учинка и мерљивих резултата. Међутим, за остале болничке активности (на пример истраживања и развој, лечење хроничних и психијатријских пацијената, амбулантно лечење), најчешће се користе други начини плаћања.
Класификација по систему ДСГ даје могућност груписања болнички лечених пацијената, повезивање података о пацијентима с трошковима болнице, поређење обима рада болница узимајући у обзир сложеност случајева, унапређење система интерне контроле трошкова и правилније расподеле средстава међу болницама. Примена овог система, у већини земаља у којима је уведен, донела је бољу и праведнију расподелу ограничених средстава и утицала је на повећање ефикасности лечења.

За правилно извештавање по систему ДСГ је неопходно коришћење Meђународне класификације болести и сродних здравствених проблема, десета ревизија (МКБ-10) и Правилника о Номенклатури услуга на секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите,као и поштовање правила шифрирања дијагноза и процедура.

Основа за разврставање пацијената по систему ДСГ се врши на основу дијагноза и урађених процедура, као и других података потребних за извештавање.

Подаци потребни за извештавање по систему ДСГ су:

• Основни узрок хоспитализације (МКБ-10)
• Пратеће дијагнозе: компликације и коморбидитети (МКБ-10)
• Процедуре (Правилник о Номенклатури)
• Старост
• Пол
• Тежина на рођењу (само за новорођенчад)
• Исход лечења
• Број сати на механичкој вентилацији
• Број дана хоспитализације

Плаћање према ДСГ систему испуњава све карактеристике доброг плаћања болничког рада:

• подстицање и награђивање ефикасног рада пружаоцима здравствене заштите
• осигуравање једнакости за све болнице и за све пацијенте
• лак је за управљање и усавршавање
• користи клинички прихватљиву класификацију поступака
• плаћање се заснива на најбољим доступним подацима
• осигурава транспарентност у уговарању здравствене заштите.

Дијагностички сродне групе (ДСГ) су метода класификације болнички лечених пацијената у групе које имају сличне клиничке специфичности и захтевају сличну потрошњу болничких ресурса.

Епизода болничког лечења: период који се рачуна од првог дана пријема у болницу до отпуста из болнице. Епизода болничког лечења се не прекида превођењем пацијента на друго одељење ради наставка лечења или додатне дијагностике.

Основни узрок хоспитализације (ОУХ): главни разлог због кога је пацијент примљен на болничко лечење. За шифрирање дијагноза у сврху извештавања према систему ДСГ потребно је користити четири кодна места. Не постоје различити основни узроци хоспитализације за свако одељење на коме је пацијент био лечен, већ један за једну епизоду болничког лечења. ОУХ се одређује на крају епизоде болничког лечења и не мора бити исти као и дијагноза под којом је пацијент примљен (тзв.“упутна дијагноза”).

Пратеће дијагнозе: компликације (стања која настају током хоспитализације) и коморбидитети (стања која већ постоје у време пријема пацијента) који су проузроковали потребу за додатном дијагностиком, терапијом, негом и/или надзором, дужом хоспитализацијом. Пратеће дијагнозе се шифрирају по истим правилима као и ОУХ и утичу на групирање. MKБ-10 и други системи шифрирања болести не омогућавају разликовање компликација и коморбитета, па због тога ДСГ систем третира на исти начин компликације и коморбидитете (КК).

МКБ10: Међународна класификација болести и повезаних здравствених проблема, десета ревизија (engl. International Statistical Classification of Diseases and Related Health Problems ICD-10) је медицинска класификација која садржи шифре дијагноза, знакова, симптома, као и спољашњег узрока повреда, објављена од стране Светске здравствене организације (СЗО). Крстић † - означава етиологију болести. Звездица * - означава клиничку манифестацију болести. Мала заграда () - користи се за допунске изразе који прате дијагнозу, али не мењају шифру и за приказивање дијагноза које подлежу правилу “Искључује се” , “Крстић”, “Звездица”. Две тачке : - користе се код набрајања дијагноза. Обухватница } – користи се код набрајања термина који се укључују и искључују, означава термине који ни пре ни после ње нису потпуни. NOS неозначено – означава термин који указује да треба користити дату шифру уколико није другачије назначено. NEC некласификовано на другом месту - представља означене варијанте наведеног стања некласификоване на другом месту.

Правилник о номенклатури услуга на секундарном и терцијарном нивоу: За извештавање по систему ДСГ се користи Правилник о номенклатури услуга на секундарном и терцијарном нивоу, објављен у Сл. гласнику бр. 58 од 04.07.2013.године. Виртуелно је подељен на четири нивоа тако да први ниво представља анатомску регију, други ниво односи се на тип процедуре, трећи ниво на блок, а четврти ниво на саму процедуру. ''Укључује'': термин обухвата процедуре које се изводе у склопу основне процедуре и не треба их посебно шифрирати. ''Искључује'': термин обухвата процедуре које је потребно шифрирати посебно.