Извештај о раду заштитника права осигураних лица у 2016. години

 

Медицинска рехабилитација у стационарним здравственим установама на терет средстава обавезног здравственог осигурања у периоду од 01.01.2016. до 31.12.2016. године

У складу са Законом о здравственом осигурању осигурана лица остварују право на рехабилитацију у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију као континуирани продужетак лечења и рехабилитације када се функционалне сметње не могу ублажити или отклонити у амбулантно-поликлиничким условима или у оквиру болничког лечења основне болести.

Правилником о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију прописано је да се продужена рехабилитација спроводи као лечење или као превенција погоршања, односно настанка компликација одређене хроничне болести, за индикације наведене у Листи индикација. Оба начина лечења спроводе се кроз прописане рехабилитационе процедуре.

Предлог за упућивање на продужену рехабилитацију даје изабрани лекар на упуту за стационарно лечење или три лекара одговарајуће специјалности здравствене установе у којој се осигурано лице налази на стационарном лечењу основне болести.

Оцену оправданости упућивања на продужену рехабилитацију, као и дужину трајања већ започете продужене рехабилитације, даје надлежна лекарска комисија филијале на основу увида у приложену медицинску документацију у складу са Листом индикација. Лекарска комисија одређује и здравствену установу за рехабилитацију у коју се врши упућивање у складу са Уредбом о Плану мреже здравствених установа са којом је Републички фонд закључио уговор.

Продужена рехабилитација спроводи се у здравственој установи за рехабилитацију у којој ће се у најкраћем року започети спровођење рехабилитације и која је најближа месту пребивалишта осигураног лица. Продужена рехабилитација за осигурана лица упућена на продужену рехабилитацију директно после стациoнарног лечења основне болести, спроводи се у здравственој установи специјализованој за рехабилитацију која је најближа месту пребивалишта, односно боравишта осигураног лица.

У периоду од 01.01.2016. до 31.12.2016. године лекарске комисије Републичког фонда донеле су оцену о испуњености услова за стационарну рехабилитацију за 42.089 осигураних лица. Упућеним осигураним лицима призната је рехабилитација у трајању од 938.890 дана. Просечан број дана продужене рехабилитације у 2016. години је 22,3 дана, што је за 5% дуже него у истом периоду 2015. године када је просечан број дана продужене рехабилитације по упућеном осигураном лицу био 21,18 дана.

Републички фонд за здравствено осигурање за осигурана лица упућена на медицинску рехабилитацију у стационарне здравствене установе специјализоване за рехабилитацију на терет средстава обавезног здравственог осигурања, у периоду од 01.01.2016. до 31.12.2016. године, уплатио је средства у износу од 2.951.035.106,40 динара.

У укупној маси уплаћених средстава у 2016. години Филијала Ниш учествује са 15,95%, односно са 470.819.414,34 динара. Затим следе Филијала Београд са 15,44% (455.780.813,86 динара), Филијала Краљево са 14,01% (413.524.032,04 динара), Филијала Сремска Митровица са 12,70% (375.050.257,39 динара) и Филијала Крушевац са 8,26% (243.820.995,86 динара).

У периоду од 01.01.2016. до 31.12.2016. године највећи број осигураних лица упућен је на рехабилитацију у Специјалну болницу за лечење и рехабилитацију „Меркур”, Врњачка бања, затим у Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања”, Ниш, Институт за рехабилитацију, Београд, Специјалну болницу за рехабилитацију „Рибарска Бања”, Крушевац и у Специјалну болницу за рехабилитацију „Бања Ковиљача“.

Преглед броја упућених по рехабилитационим центрима у које је упућено највише осигураних лица, са процентима упућених у односу на укупан број упућених и бројем дана признате рехабилитације приказан је у табели:

Специјална болница за лечење и рх „Меркур”, Врњачка бања

Институт за лечење и рх „Нишка Бања“, Ниш

Институт за рх, Београд

Специјална болница за рх Рибарска Бања”, Крушевац

Специјална болница за рехабилитацију „Бања Ковиљача“

Број упућених осигураника

8.437

5.854

5.289

3.185

3.076

% упућених у односу на укупан број упућених

20,04%

13,90%

12,56%

7,56%

7,30%

Број дана признате рх

91.908

124.866

135.937

77.198

75.054


У односу на укупан број упућених на стационарну рехабилитацију у целој Србији, Филијала за град Београд учествује са 17,57%, а затим следе Филијале Нови Сад, Ниш, Ужице и Крагујевац.

Преглед највећег броја упућених лица по филијалама, са процентима упућених у односу на укупан број упућених и бројем дана признате рехабилитације приказан је у табели:

Београд

Нови Сад

Ниш

Ужице

Крагујевац

Број упућених осигураника

7.396

3.130

2.981

2.321

1.899

% упућених у односу на укупан број упућених

17,57%

7,43%

7,08%

5,51%

4,51%

Број дана признате рх

166.509

74.050

64.130

51.801

40.487


Најчешће дијагнозе због којих је 42.089 осигураних лица у Србији упућено на продужену рехабилитацију на терет средстава обавезног здравственог осигурања у посматраном периоду су:

- стање након уградње ендопротезе кука или колена укључујући ревизију и парцијалну замену ендопротезе,
- прелом натколенице (Fractura femoris),
- одузетост једне половине тела потпуна, или делимична тешког степена (Hemiplegia flacida и Hemiplegia spastica или тешка хемипареза од III до IV степена),
- прелом потколенице (Fractura cruris, regionem talocruralem, includens) и
- акутни инфаркт срца и поновљени инфаркт срца (Infarctus myocardii acutus и Infarctus myocardii recidivus acutus).

Преглед најчешћих дијагноза, са процентима упућених у односу на укупан број упућених и број дана признате рехабилитације приказан је у табели:

Уградњa ендопротезе кука или колена

Прелом натколенице

Одузетост једне половине тела

Прелом потколенице

Акутни инфаркт срца

Број упућених осигураника

5.816

4.252

4.245

2.527

2.319

% упућених у односу на укупан број упућених

13,81%

10,10%

10,08%

6,00%

5,50%

Број дана признате рх

139.340

118.657

163.312

70.863

46.628


Лекарске комисије Републичког фонда су, од укупно 42.089 упућених на рехабилитацију у 2016. години, због превенције погоршања, односно настанка компликација код оболелих од шећерне болести (Diabetes mellitus), који су на терапији инсулином за узраст преко 18 година, упутиле 7.914 осигураних лица, односно 18,80% од укупног броја упућених, са 76.967 дана прописаних рехабилитационих процедура.

Рехабилитација деце до 18 година живота, као најосетљивије категорије осигураних лица, спроведена је код њих 1.912, односно 4,54% упућених на стационарну рехабилитацију су деца. Њима је призната рехабилитација у трајању од 39.893 дана. Разлози упућивања деце на продужену рехабилитацију су:

- превенција настанка компликација код гојазности (Obesitas) за узраст од 12 до 18 година код 367 деце и 5.496 дана рехабилитационих процедура,
- превенција настанка компликација код оболелих од шећерне болести (Diabetes mellitus) на терапији инсулином за узраст до 18 година у 356 случајeва, са укупно 3.789 дана,
- наставак лечења због различитих обољења код 1.189 деце са укупно 30.608 дана продужене рехабилитације, од чега је због рехабилитације после лечења деце од злоћудних тумора упућено њих 44 са укупно 1.255 дана медицинске рехабилитације.

 

Остваривање права осигураних лица на медицинско-техничка помагала на терет средстава обавезног здравственог осигурања у периоду од 01.01.2016. до 31.12.2016. године

У складу са Законом о здравственом осигурању осигураним лицима обезбеђују се медицинско-техничка помагала која служе за функционалну и естетску замену изгубљених делова тела, односно за омогућавање ослонца, спречавање настанка деформитета и кориговање постојећих деформитета, и олакшавање вршења основних животних функција.

Осигураним лицима обезбеђују се и медицинско-техничка помагала потребна за лечење и рехабилитацију која омогућавају побољшање основних животних функција, омогућавају самосталан живот, омогућавају савладавање препрека у средини и спречавају суштинско погоршање здравственог стања или смрт осигураног лица.

Правилником о медицинско-техничким помагалима која се обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања уређују се врсте медицинско-техничких помагала, индикације за прописивање помагала из средстава обавезног здравственог осигурања, стандарди материјала од којих се израђују помагала, рокови трајања помагала, односно набавка, одржавање и занављање помагала као и начин и поступак остваривања права осигураних лица на помагала.

Осигураном лицу помагало прописује изабрани лекар, односно лекар одговарајуће специјалности за индикације прописане у Листи помагала а на основу медицинске документације којом се доказују те индикације. Медицинска документација на основу које се остварује право на помагало не може бити старија од 12 месеци.

За одређене врсте помагала која су прописана у Листи помагала лекарска комисија филијале Републичког фонда према седишту здравствене установе у којој осигурано лице има изабраног лекара, даје оцену о оправданости прописивања помагала.

Из средстава обавезног здравственог осигурања обезбеђују се следеће врсте помагала:

1. протетичка средства (протезе за горње екстремитете, протезе за доње екстремитете, спољна протеза за дојку);
2. ортотичка средства (ортозе за горње екстремитете, ортозе за доње екстремитете, ортозе за лечење ишчашених кукова, ортозе за кичму – спиналне ортозе);
3. посебне врсте помагала и санитарне справе (ортопедске ципеле, инвалидска колица, помоћна помагала за олакшавање кретања (штаке, штап, сталак за ходање), остала помоћна помагала (болнички кревет са трапезом, собна дизалица, антидекубитус душек), санитарне справе (каниле, концентратор кисеоника, вентилатор за неинвазивну вентилацију, диск подлоге, кесе и самолепљиви једноделни комплет за илеостому, колостому, уростому, силиконски упијајући фластер, катетер, уринарни кондом, пелене, улошци за инконтиненцију, помагала за лечење и контролу шећерне болести);
4. очна помагала (наочаре, контактна сочива, тифлотехничка помагала);
5. слушна помагала (слушни апарати, заушни процесор, специјалне батерије за заушни процесор);
6. помагала за омогућавање гласа и говора (електроларингс) и
7. стоматолошке надокнаде (мобилне (покретне) зубне надокнаде за горњу и доњу вилицу, стоматолошке надокнаде код урођених или стечених аномалија ортофацијалног система).

Право на помагало утврђује матична филијала Републичког фонда оверавањем обрасца, осим за поједина помагала за која није предвиђена овера филијале (навлака за патрљак, еластични завој, спољна протеза за дојку, грудњак за спољну протезу за дојку, појас за трбушну килу, каниле, крема за негу стоме, паста за испуне ожиљних неравнина, силиконски упијајући фластер, трбушни еластични појас са отвором за стому, катетер, уринарни кондом, хиподермална игла, шприцеви и игле за давање инсулина, игле за пен шприц, специјалне батерије за заушни процесор).

У периоду од 01.01.2016. до 31.12.2016. године Републичком фонду од стране испоручиоца медицинско-техничких помагала фактурисано је 48.153.895 комада помагала и делова помагала. Укупно 283.957 осигураних лица у наведеном периоду остварило је право на помагало из средстава обавезног здравственог осигурања.

На име трошкова за медицинско-техничка помагала Републичком фонду, у периоду од 01.01.2016. до 31.12.2016. године, фактурисана су помагала у износу од 3.526.892.696,50 динара, што је за 12%, односно 425.169.357,63 динара више него у истом периоду претходне године.

Од укупно фактурисаних средстава 61,65% је за помагала издата у апотекама, а 38,35% за помагала издата од стране ортопедских кућа.

У односу на укупан износ фактурисаних помагала у периоду од 01.01.2016. – 31.12.2016. године филијала Београд учествује са 21,99%, а затим следе Нови Сад са 8,12%, Ниш 6,06% и Крагујевац с 4,94%. Од осталих филијала по износу фактурисаних помагала издвајају се Ужице са 4,07%, Панчево са 3,88%, Сремска Митровица 3,84%, Смедерево 3,29%, Чачак 3,16% и Суботица 3%.

Преглед фактурисаног износа, процентуалног учешћа у укупном износу фактурисаних средстава и количине помагала и делова помагала приказан је у табели:

 

Фактурисано у динарима за период 01.01.-31.12.2016.

% у односу на укупан износ фактурисаних средстава

Количина издатих помагала и делова помагала

Београд

712.496.032,25

21,99%

10.179.943

Нови Сад

262.933.063,37

8,12%

3.663.038

Ниш

196.495.122,47

6,06%

2.399.216

Крагујевац

160.051.995,87

4,94%

2.207.153

Учице

132.039.272,99

4,07%

1.903.497

Панчево

125.739.479,45

3,88%

2.071.269

Сремска Митровица

124.579.876,54

3,84%

1.849.281

Смедерево

106.748.640,62

3,29%

1.402.968

Чачак

102.625.076,65

3,16%

1.576.886

Суботица

97.394.601,83

3%

1.582.773

По врсти помагала највише средстава издвојено је на посебне врсте помагала и санитарне справе, а затим слушна помагала, протезе, ортозе, очна помагала и помагала за омогућавање гласа и говора.

Преглед износа фактурисаних помагала по врсти помагала, за период 01.01.2016. -31.12.2016. године, приказан је у табели:

 

Врста помагала

 

Фактурисани износ

Број осигураних лица који је остварио право на помагало

% осигураних лица у односу на укупан број који је остварио право на помагало

Посебне врсте помагала и санитарне справе

2.436.977.094,02

172.956

60,9%

Слушна помагала

430.009.276,08

14.341

5,06%

Протезе

277.696.018,00

14.665

5,17%

Ортозе

198.232.309,00

9.695

3,41%

Очна помагала

54.325.623,40

72.258

25,45%

Помагала за омогућавање гласа и говора

3.234.000

42

0,01%


Право на помагало, делове помагала, потрошни материјал за поједина помагала и одржавање помагала осигурано лице остварује код испоручиоца који је са Републичким фондом закључио уговор. Право на помагало реализује се код апотека и ортопедских предузећа, док право на стоматолошке надокнаде осигурана лица остварују у здравственим установама из Плана мреже здравствених установа.

У апотекама осигурана лица остварују право на каниле, диск подлоге, кесе и самолепљиве једноделне комплете за илеостому, колостому и уростому, трбушни еластични појас, креме и пасте за негу илеостоме, колостоме и уростоме, силиконски упијајући фластер, урин катетере и уринарне кондоме, пелене, улошке за инконтиненцију и помагала за лечење и контролу шећерне болести.

Податак о помагалима која се реализују преко апотека а која су најчешће издавана осигураним лицима у 2016. години, са податком о количини издатих помагала и броју осигураних лица који је остварио право на помагало, приказан је у табели:

Помагало

Фактурисани износ

Количина издатог помагала

Број осигураних лица који је остварио право на помагало

Тест траке за апарат (са или без ланцета)

569.451.152,46

16.296.468

31.184

Диск подлога са кесама за колостому

453.034.708,92

3.203.212

11.881

Игле за пен шприц

264.108.693,98

16.872.837

100.203

Пелене

218.769.589,76

5.095.097

12.943

Диск подлога са кесама за илеостому

150.329.990,01

704.534

3.587


За помагала за лечење и контролу шећерне болести (комплет пластичних шрицева и игала за давање инсулина за једнократну употребу, пен шприц, игле за пен шприц, урин тест траке за окуларно очитавање шећера и ацетона у урину, апарат за самоконтролу шећера у крви, тест траке за апарат (са или без ланцета), спољна портабилна инсулинска пумпа, потрошни материјал за спољну портабилну инсулинску пумпу) за период 01.01.2016. - 31.12.2016. године, издата су помагала у износу са од 1.105.518.081,74 динара, што је за 9,35% више него у истом периоду претходне године. 129.962 осигурана лица оболела од Diabetes mellitus-a остварила су право на неко од помагала за лечење и контролу шећерне болести, односно 3% осигураних лица мање него у 2015. години.

У периоду од 01.01.2016. до 31.12.2016. године за помагала из стома програма (диск подлога са кесама за илеостому, самолепљиви једноделни комплет за илеостому, диск подлога са кесама за колостому, самолепљиви једноделни комплет за колостому, диск подлога са кесама за уростому, самолепљиви једноделни комплет за уростому, крема за негу стоме, паста за испуне ожиљних неравнина, трбушни еластични појас са отвором за стому), која се обезбеђују осигураним лицима са изведеном стомом после тешких операција гастроинтестиналног и урогениталног система, обезбеђена су помагала у вредности од 760.626.866,19 динара, односно издата су помагала за 17.775 осигураних лица са изведеном стомом. Право на ова помагала остварило је 17,2% осигураних лица мање него у 2015. години.

Када су у питању помагала која осигурана лица користе код индикције ретенције или инконтиненције урина и/или столице осигурана лица користе стални Foley урин катетер са урин кесама са испустом, урин катетер за једнократну употребу (без урин кеса), уринарни кондом са урин кесама са испустом, пелене и улошке за инконтиненцију. У периоду од 01.01.2016. - 31.12.2016. године осигураним лицима ова помагала издата су у износу од 316.770.780,78 динара, односно 8,7% више него у 2015. години, а 12.153 осигурана лица остваривала су право на ову врсту помагала у извештајном периоду. Од значаја је чињеница да је осигураним лицима издато 5.059.097 комада пелена, односно 135.558 уринарних кондома и урин катетера 402.100. Осигураним лицима у периоду од 01.01. до 31.12.2016. године испоручено је и 6.926 уложака за инконтиненцију.

У односу на 2015. годину помагала која бележе највећи раст, а издају се у апотекама, приказана су у табели:

                 Период

Помагало

01.01.-31.12.2015.

01.01.-31.12.2016.

Индекс раста

Улошци за инконтиненцију

2.700

6.926

256

Потрошни материјал за

спољну портабилну

инсулинску пумпу

119.970

137.742

114

Диск подлога са кесама за

илеостому

704.534

790.772

112

Урин катетер за једнократну

употребу (без урин кеса)

266.542

299.830

112

Тест траке за апарат (са или без ланцета)

16.296.468

18.320.665

112

У периоду од 01.01.2016. - 31.12.2016. године поједина помагала, која се издају преко апотека, бележе смањене количине издавања у односу на 2015. годину, а посебно се издвајају електрични инхалатор са маском, трбушни еластични појас са отвором за стому и хиподермална игла.

Код ортопедских предузећа осигурана лица остварују право на протезе, ортозе, ортопедске ципеле, инвалидска колица, помагала за олакшавање кретања, помоћна помагала, санитарне справе које се не набављају преко апотека (болнички кревет са трапезом, собна дизалица, антидекубитус душек), слушна помагала и очна помагала.

Податак о помагалима која се реализују преко ортопедских предузећа а која су најчешће издавана осигураним лицима у 2016. години, са податком о количини издатих помагала и броју осигураних лица који је остварио право на помагало, приказан је у табели:

Помагало

Фактурисани износ

Количина издатог помагала

Број осигураних лица који је остварио право на помагало

Слушна помагала

430.009.276,08

107.051

14.341

Протезе за доње екстремитете

267.760.864,00

33.037

14.217

Ортозе за кичму

130.257.155

6.787

6.787

Ортозе за горње екстремитете

2.045.205,00

223

189

Инвалидска колица

101.712.018,94

1.571

1.571

У периоду од 01.01.2016. - 31.12.2016. године из средстава обавезног здравственог осигурања обезбеђено је 69 заушних процесора, помагала које се почев од 01.01.2015. године осигураним лицима са уграђеним кохлеарним имплантатом обезбеђује из средстава обавезног здравственог осигурања, као и 38 вентилатора за неинвазивну вентилацију који користе осигурана лица оболела од различитих болести које за последицу имају слабост мишића неопходних за дисање.

У односу на 2015. годину помагала која бележе највећи раст, а издају се у ортопедским предузећима, приказана су у табели:

                Период

Помагало

01.01.-31.12.2015.

01.01.-31.12.2016.

Индекс раста

Помагала за омогућавање гласа и говора

26

42

161

Протезе за доње екстремитете

18.540

33.037

178

Санитарне справе

555

845

152

Ортозе за горње екстремитете

182

223

122

Слушна помагала

95.275

107.051

112

У периоду од 01.01.2016. - 31.12.2016. године поједина помагала која се издају у ортопедским кућама, бележе смањене количине издавања у односу на 2015. годину, а посебно се издвајају протезе за горње екстремитете, ортозе за лечење ишчашених кукова и ортопедске ципеле.

 

Упућивање осигураних лица на лечење у иностранство у периоду 01.01.2017.-30.04.2017. године

РФЗО је у периоду 01.01.2017.-30.04.2017. године, упутио укупно 195 осигурано лице на лечење у иностранство и по овом основу у наведеном периоду исплатио износ од: 83.710.722,55 динара.

У односу на узраст осигураног лица које је упућено на лечење у иностранство, РФЗО је одобрио упућивање на лечење у иностранство и то за:

  • 168 осигураних лица старости до 18 година живота, од којих је 18 упућено на лечење у Италију у циљу претрансплантационе припреме, трансплантације јетре и посттрансплантационог праћења. У Италију је упућен 1 пацијент у циљу претрансплантационе припреме, трансплантације костне сржи и посттрансплантационог праћења. Из области офталмологије, за меланоме и ретионобластоме, одобрено је за 2 осигураника лечење у Белгији и за 1 у Швајцарској. Из области неурохирургије код 2 пацијента одобрено је довођење иностраног медицинског стручњака из Италије ради обављања операција у сарадњи са домаћим стручњацима из Клинике за неурохирургију КЦС у Београду. Такође, из области неурохирургије одобрен је за 1 осигураника лечење фармакорезистентне епилепсије у Турској. По основу ниске инциденце 1 пацијент упућен у Енглеску ради операције реналне артерије. За 142 пацијента је одобрено упућивање биолошког узорка на анализу у иностранство због сумње на постојање ретке генетске болести.
  • 27 адултних осигураних лица ,одобрено је за 7 пацијената лечење у циљу претрансплантационе припреме, трансплантације костне сржи и посттрансплантационог праћења у Италији. Из области неурохирургије за 6 пацијената одобрено је довођење иностраног медицинског стручњака из Италије ради обављања операција у сарадњи са домаћим стручњацима из Клинике за неурохирургију КЦС у Београду. Такође, из области неурохирургије одобрен је за 1 пацијента лечење фармакорезистентне епилепсије у Италији. Због комплексних урођених срчаних мана одобрено је кардиохируршко лечење за 5 пацијената ангажовањем иностраног медицинског стручњака из Италије ради обављања операција у сарадњи са домаћим стручњацима из Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ у Београду. Из области офталмологије, за меланоме и ретионобластоме, одобрен је за 1 пацијента лечење у Белгији, 1 пацијента у Француској и 3 пацијента у Швајцарској. Из области нефрологије и урологије одобрено је за 1 пацијента посттрансплантационо праћење у Аустрији. Из области ОРЛ одобрено је за 1 пацијента за лечење Француској. По основу ниске инциденце из области ОРЛ 1 пацијент упућен у Италију.

Привремена спреченост за рад за период 01.01.2016. – 31.12.2016. године

У складу са Законом о здравственом осигурању накнаду зараде осигураним лицима привремено спреченим за рад за првих 30 дана спречености обезбеђује послодавац из својих средстава, а од 31. дана накнаду зараде обезбеђује Републички фонд за здравствено осигурање, односно матична филијала, из средстава обавезног здравственог осигурања.

Изузетно, накнада зараде обезбеђује се осигуранику из средстава обавезног здравственог осигурања од првог дана спречености за рад због добровољног давања ткива и органа, као и осигуранику мајци, односно оцу, усвојитељу или другом осигуранику који се стара о детету, за време привремене спречености за рад због неге болесног детета млађег од три године.

Само у случају привремене спречености за рад услед професионалне болести или повреде на раду, накнаду зараде за све време трајања спречености за рад обезбеђује послодавац.

На име накнаде зараде Републички фонд за здравствено осигурање осигураним лицима привремено спреченим за рад дуже од 30 дана, у периоду од 01.01.2016. до 31.12.2016. године, исплатио је средства у износу од 10.263.421.681,17 динара, што је за 5.55%, односно 536.541.826,82 динара више него у 2015. години. Од значаја је податак да је на име накнаде зараде за време привремене спречености за рад због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће исплаћено 5.085.715.999,94 динара, односно 49,55% од укупно исплаћених средстава за ове намене.

Дужину привремене спречености за рад преко 30 дана, у складу са Законом о здравственом осигурању и Правилником о медицинско-доктринарним стандардима за утврђивање привремене спречености за рад, а по предлогу изабраног лекара, утврђује стручно-медицински органи Републичког фонда првостепена и другостепена лекарска комисија.

Изузетно, по предлогу изабраног лекара, првостепена лекарска комисија цени привремену спреченост за рад дужу од 15 дана због неге члана уже породице млађег од седам година живота, односно дужу од седам дана за члана породице старијег од седам година живота.

У периоду од 01.01.2016. до 31.12.2016. године лекарске комисије Републичког фонда су у 216.526 случајева цениле дужину привремене спречености за рад, што је за 27% случајева мање него у истом периоду претходне године. Под појмом "случај" подразумева се једна посета лекарској комисији.

Највећи број осигураних лица у 2016. години био је спречен за рад из разлога:

- болести или повреде ван рада 62,7%, затим следе
- болести или компликације у вези са одржавањем трудноће 30,5%,
- професионалне болести или повреде на раду 5,6%,
- нега болесног члана уже породице 0,9% и
- остали разлози спречености за рад (прописане мере обавезне изолације као клицоноше или због појаве заразних болести у његовој околини; због добровољног давања органа и ткива, изузев добровољног давања крви; спреченост за рад пратиоца болесног осигураног лица упућеног на лечење или лекарски преглед у друго место, односно за време боравка у својству пратиоца у стационарној здравственој установи) 0,3%.

Најчешће дијагнозе привремене спречености за рад по MKB 10 у периоду од 01.01.2016. до 31.12.2016. године биле су:

- трудноћа, рађање и бабиње 31,3%,
- повреде, тровања и последице деловања спољних фактора 17,4%,
- болести мишићно-коштаног система и везивног ткива 10,5%,
- тумори 10,4%,
- болести система крвотока 6,6%,
- душевни поремећаји и поремећаји понашања 6%,
- болести система за варење 4,5%,
- болести нервног система 2,6%,
- болести мокраћно полног система 1,5% и
- остале дијагнозе спречености за рад (заразне болести, болести крви и крвотворних органа, болести жлезда са унутрашњим лучењем, болести ока, болести ува, болести коже, болести система за дисање) 9,2%.

Заступљеност најчешћих група стања, односно обољења привремене спречености за рад по филијалама у Србији за посматрани период 01.01.2015. до 31.12.2015. године и 01.01.2016. до 31.12.2016. године представљена је у табели 1.

Привремена спреченост за рад по Филијалама за најчешће дијагнозе у периоду

01.01.2015. до 31.12. 2015. и 01.01.2016. до 31.12.2016. године

Р.б.

Филијала

Дијагноза спречености за рад по МКБ 10

Трудноћа, рађање
и бабиње O00-O99 2015. год

Трудноћа, рађање
и бабиње O00-O99 2016. год

Повреде, тровања и последице деловања спољних фактора S00-T98 2015. год.

Повреде, тровања и последице деловања спољних фактора S00-T98 2016. год.

Болести мишићно-коштаног система и везивног ткива     M00-M99 2015. год.

Болести мишићно-коштаног система и везивног ткива     M00-M99 2016. год.

Тумори C00-D48 2015. год.

Тумори C00-D48 2016. год.

Болести система
крвотока I00-I99 2015. год.

Болести система
крвотока I00-I99 2016. год.

Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00-F99 2015. год

Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00-F99 2016. год

1

Суботица

2044

1502

1537

1196

663

514

679

508

429

284

327

241

2

Зрењанин

2127

1661

1111

795

933

819

761

691

505

396

380

217

3

Кикинда

1949

1115

902

697

540

520

615

528

394

386

248

181

4

Панчево

2940

2116

1771

1089

1190

894

946

680

748

493

443

324

5

Сомбор

3721

2419

1228

981

997

683

731

618

393

258

529

351

6

Нови Сад

9527

6409

6710

5046

4250

3243

3273

2648

2000

1542

1987

1410

7

Сремска Митровица

5278

3510

2495

2173

1022

911

1522

1289

646

563

482

353

8

Шабац

2381

1951

1557

1043

796

621

702

466

490

330

435

292

9

Ваљево

2012

1269

958

676

274

230

556

433

304

160

192

143

10

Смедерево

2665

1756

1502

1193

1117

1024

727

649

739

733

585

456

11

Пожаревац

2322

1506

748

557

384

274

480

301

373

246

251

161

12

Крагујевaц

5730

3559

2248

1617

920

791

1309

810

720

549

698

645

13

Јагодина

2142

1320

1711

1126

895

694

684

526

515

338

376

277

14

Бор

1623

956

1480

1115

899

754

574

461

693

506

917

691

15

Зајечар

1242

908

1210

1082

841

751

514

492

362

273

528

395

16

Ужице

4309

2512

2435

1630

1321

1095

1001

777

711

525

640

549

17

Чачак

3638

2199

1393

973

840

495

970

585

618

471

508

301

18

Краљево

1998

1300

1110

741

481

340

600

474

531

383

263

229

19

Нови Пазар

344

201

227

192

195

140

130

142

39

56

52

36

20

Крушевац

2620

1604

1628

1000

1230

734

1043

782

902

611

568

447

21

Ниш

8061

5279

2650

2147

2163

1554

1585

1421

1281

995

2159

1914

22

Прокупље

1867

1032

559

398

262

203

304

244

148

116

96

65

23

Пирот

1176

789

523

453

266

235

220

297

231

184

217

161

24

Лесковац

3694

2146

812

598

532

402

604

371

361

282

328

234

25

Врање

2260

1764

1388

1010

980

779

670

505

736

577

576

452

26

Гњилане

43

9

13

10

3

9

5

2

12

4

8

0

27

Косовска Митровица

152

122

32

64

18

17

17

11

29

8

13

34

28

Грачаница

38

15

39

28

7

12

5

6

18

17

44

21

29

Београд

25994

16880

10723

7989

5922

4164

7024

5769

4004

3122

3313

2461

 

Укупно

103897

67809

50700

37619

29941

22902

28251

22486

18932

14408

17163

13041

Код 31,3% случајева разлог привремене спречености за рад је из групе обољења са дијагнозама О00-О99 (трудноћа, рађање и бабиње). Филијале Лесковац, Прокупље, Пожаревац, Сомбор, Косовска Митровица, Ваљево, Крагујевац, Чачак, Београд, Шабац, Сремска Митровица, Пирот, Ниш и Краљево имају привремену спреченост за рад због обољења из ове групе већу од просека, односно већу од 33,1%. У Филијали Лесковац чак 45,4% „боловања“ чине труднице, а у Филијали Прокупље 41,9%. Филијале Грачаница, Гњилане, Бор, Зајечар, Нови Пазар и Смедерево имају мањи број трудница на боловању од просека у Србији.

Већи број привремене спречености за рад од просека у Србији (17,4%) због повреда, тровања и последица деловања спољних фактора имају филијале Суботица, Зајечар, Јагодина, Нови Пазар, Бор, Нови Сад, Сремска Митровица, Ваљево, Пирот, Шабац, Ужице и Краљево, а мање од просека Лесковац, Ниш, Зрењанин, Врање, Крушевац, Пожаревац и Панчево.

Због болести мишићно-коштаног система и везивног ткива на боловању је 10,5% од укупног броја случајева. Због овог разлога највише „иду на боловање“ осигураници Зајечара, Новог Пазара, Зрењанина, Бора и Смедерева, а најмање осигураници Ваљева, Пожаревца, Чачка, Прокупља и Краљева.

Велика група обољења која је разлог привременој спречености за рад су тумори – просек 10,4% од укупног броја случајева. У Филијали Сремска Митровица чак 22,2% од укупног броја случајева је на боловању због тумора. Изнад просека су и Филијале Нови Пазар 15,4%, Ваљево 13,1%, Зрењанин и Кикинда са по 12,7%. Филијале Врање, Лесковац, Шабац, Пожаревац и Крагујевац имају мањи број осигураних лица на „боловању“ због дијагноза из ове групе, од 7,7% до 8,5% од укупног броја случајева.

Осигурана лица филијала Смедерево, Бор, Крушевац, Кикинда и Краљево много чешће су привремено спречена за рад од осталих у Србији због болести из групе система крвотока, а мање од просека (6,6%) користе „боловање“ по овој дијагнози запослена лица филијала Сомбор, Прокупље, Ваљево, Сремска Митровица и Суботица.

Највећи број спречених за рад по дијагнози душевних поремећаја и поремећаја понашања је код осигураних лица Бора (12,9%), Ниша (11,6%) и Зајечара (8,4%), док због њих мање од просека (6%) „болују“ запослени у Прокупљу (3,9%), Сремској Митровици (3,3%) и Новом Пазару (3,9%).

Поредећи привремену спреченост за рад у 2015. године са 2016. годином, закључује се да се број случајева смањио, и то за дијагнозе из група болести мишићно-коштаног система и везивног ткива, тумора, душевних поремећаја и поремећаја понашања, болести крви и крвотворних органа и поремећаја имунитета, дијагнозе повреде, тровања и последице деловања спољних фактора, трудноће, заразних болести и паразитарних болести и болести система крвотока.

Када су у питању узроци привремене спречености за рад смањена су „боловања“ због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће, болести ван рада и повреда на раду, док само боловања због добровољног давања органа и ткива, изузев добровољног давања крви, бележе раст.