У складу са Законом о здравственом осигурању накнаду зараде осигураним лицима привремено спреченим за рад за првих 30 дана спречености обезбеђује послодавац из својих средстава, а од 31. дана накнаду зараде обезбеђује Републички фонд за здравствено осигурање, односно матична филијала, из средстава обавезног здравственог осигурања. Изузетно, накнада зараде обезбеђује се осигуранику из средстава обавезног здравственог осигурања од првог дана спречености за рад због добровољног давања ткива и органа, као и осигуранику мајци, односно оцу, усвојитељу или другом осигуранику који се стара о детету, за време привремене спречености за рад због неге болесног детета млађег од три године. Само у случају привремене спречености за рад услед професионалне болести или повреде на раду, накнаду зараде за све време трајања спречености за рад обезбеђује послодавац. На име накнаде зараде Републички фонд за здравствено осигурање осигураним лицима привремено спреченим за рад дуже од 30 дана, у периоду од 01.01.2015. до 30.06.2015. године, исплатио је средства у износу од 4.652.973.314,38 динара, што је за 17,15%, односно 681.250.410,41 динара више него у истом периоду претходне године. Дужину привремене спречености за рад преко 30 дана, у складу са Законом о здравственом осигурању и Правилником о медицинско-доктринарним стандардима за утврђивање привремене спречености за рад, а по предлогу изабраног лекара, утврђује стручно-медицински орган Републичког фонда првостепена лекарска комисија. Изузетно, по предлогу изабраног лекара, првостепена лекарска комисија цени привремену спреченост за рад дужу од 15 дана због неге члана уже породице млађег од седам година живота, односно дужу од седам дана за члана породице старијег од седам година живота.
У периоду од 01.01.2015. до 30.06.2015. године лекарске комисије РФЗО су у 144.253 случаја цениле дужину привремене спречености за рад, где се под појмом "случај" подразумева једна посета лекарској комисији. Највећи број осигураних лица у првој половини 2015. године био је спречен за рад из разлога болести или повреде ван рада 59,2%, затим следе болести или компликације у вези са одржавањем трудноће 34,3%, професионалне болести или повреде на раду 5,3%, нега болесног члана уже породице 0,09% и остало разлози спречености за рад (прописане мере обавезне изолације као клицоноше или због појаве заразних болести у његовој околини; због добровољног давања органа и ткива, изузев добровољног давања крви; спреченост за рад пратиоца болесног осигураног лица упућеног на лечење или лекарски преглед у друго место, односно за време боравка у својству пратиоца у стационарној здравственој установи) 1,11%. Најчешће дијагнозе привремене спречености за рад по MKB 10 у периоду од 01.01.2015. до 30.06.2015. године биле су трудноћа, рађање и бабиње 35,3%, повреде, тровања и последице деловања спољних фактора 16,6%, болести мишићно-коштаног система и везивног ткива 9,6%, тумори 9,5%, болести система крвотока 6,4% и душевни поремећаји и поремећаји понашања 5,6%. Затим следе болести нервног система са 2,6%, болести система за варење 2,5%, болести система за дисање 2% и остало дијагнозе спречености за рад (заразне болести, болести крви и крвотворних органа, болести жлезда са унутрашњим лучењем, болести ока, болести ува, болести коже, болести мокраћно-полног система) са 9,9%. Заступљеност најчешћих група обољења привремене спречености за рад по филијалама у Србији за посматрани период 2014. и 2015. године представљена је у табели 1.
ТАБЕЛА 1
У односу на укупан број случајева привремене спречености за рад у целој Србији, Филијала за град Београд учествује са 23%. Код две петине случајева разлог привремене спречености за рад је из групе обољења са дијагнозама О00-О99 (трудноћа, рађање и бабиње), што је више од просека у Србији. Филијале Сомбор, Сремска Митровица, Ваљево, Пожаревац, Крагујевац, Прокупље и Гњилане имају привремену спреченост за рад због обољења из ове групе већу од просека, односно већу од 35,3%, док у Лесковацу чак више од 50% „боловања“ чине труднице. Филијале Суботица, Зрењанин, Панчево, Нови Сад, Пожаревац, Јагодина, Бор, Зајечар, Нови Пазар, Крушевац и Врање имају мањи број трудница на боловању од просека у Србији. Већи број привремене спречености за рад од просека у Србији (16,6%) због повреда, тровања и последица деловања спољних фактора имају филијале Суботица, Нови Сад и Јагодина, а мање од просека Сомбор, Пожаревац, Ниш и Прокупље. Због болести мишићно-коштаног система и везивног ткива највише „иду на боловање“ Зрењанинци, Панчевци и Новопазарци, а најмање Ваљевци и Прокупчани. Осигурана лица филијале Бор много чешће су привремено спречена за рад од осталих у Србији због болести из групе система крвотока, а мање од просека користе „боловање“ по овој дијагнози запослена лица филијале Сомбор, Сремска Митровица, Нови Пазар и Прокупље. Душевни поремећаји и поремећаји понашања су водећи узрок привремене спречености за рад за осигурана лица Бора, Зајечара и Ниша, док због њих мање од просека (5,6%) „болују“ запослени у Сремској Митровици, Ваљеву и Прокупљу. Последња велика група обољења која је разлог привременој спречености за рад су тумори – просек 9,5% од укупног броја случајева. Највећи број филијала је на нивоу просека Србије, док филијале Пожаревац, Бор, Ниш и Прокупље имају мањи број осигураних лица на „боловању“ због дијагноза из ове групе. Све остале филијале уклапају се у горе поменуту дистрибуцију заступљености појединих група дијагноза као узрока привремене спречености за рад. Поредећи привремену спреченост за рад у првој половини 2014. године са истим периодом 2015. године, закључује се да се број случајева повећао, и то за дијагнозе из групе трудноћа, рађање и бабиње - за 5%, повреда, тровања и последица деловања спољних фактора - за 6% и болести мишићно-коштаног система и везивног ткива - за 6%. За остале дијагнозе дошло је до смањења броја случајева привремене спречености за рад у односу на исти период претходне године.