Централизована јавна набавка 166 најскупљих лекова за потребе болница и домова здравља успешно је завршена у 2013. години, при чему је остварена уштеда од близу 3 милијарде динара. Ово је само почетак реформи јавних набавки у здравству које ће бити и окосница новог пројекта Светске банке “Развој здравства у Србији 2”.
До сада се у Србији снабдевање лековима и медицинским средствима обављало путем децентрализованог модела, односно здравствене установе су саме спроводиле јавне набавке. Овај се модел показао врло неефикасним а здравствене установе су за лекове и потрошна средства нагомилале дуг према добављачима од близу 6 милијарди динара, упркос чињеници да је РФЗО редовно измиривао фактуре здравствених установа за лекове и медицинска средства. Овај дуг претворен је крајем 2012. године у јавни дуг и држава је преузела дуг здравствених установа према 334 добављача (веледрогерије).
Србија до сада није имала искуства у централизованим јавним набавкама лекова и РФЗО је преузео тежак задатак да спроведе изузетно сложену процедуру, суочавајући се истовремено са опструкцијом и великим отпором бројних учесника на тржишту лекова, али и медијским притисцима да се од реформе одустане. Пуну подршку и техничку помоћ стручном тиму РФЗО-а пружили су стручњаци Светске банке на припреми тендерске документације и техничке спецификације лекова на начин да се омогући што већа конкурентност понуђача лекова на тржишту уз истовремену могућност присуства више паралела истог лека, како се не би угрозила редовна и уредна снабдевеност.
Могуће уштеде и до десет милијарди
Циљ централизације јавних набавки у области здравства је антикоруптивност кроз потпуну транспарентност набавке, бољи квалитет снабдевености и финансијске уштеде кроз слободну конкуренцију између понуђача
Нови пројекат предвиђа да централизација јавних набавки обухвати већи број лекова и медицинских средстава за потребе свих здравствених установа као и укључивање апотека у систем централизованих набавки преко Републичког фонда. Овиме ће се постићи стабилнија снабдевеност тржиста лековима, а уштеде могу достићи и 10 милијарди динара.