Деца из унутрашњости, оболела од рака, која нису на болничком, већ на амбулантном лечењу, као и чланови њихових породица, суочавају се са проблемом смештаја у тзв. ванболничким, санитарним условима.
За време трајања лечења родитељи су принуђени да изнајмљују станове, како би својој деци обезбедили адекватан смештај. Многе сиромашне породице за то немају финансијских могућности.
Изградња објекта, намењеног боравку болесне деце и њихових родитеља, тзв. "родитељске куће", која као таква постоји у скоро свим европским земљама, решава проблем њиховог смештаја. То за децу и њихове родитеље има и изузетан психосоцијални значај, јер им омогућава боравак у условима који нису болнички.
Прва "Родитељска кућа"
Директорка РЗЗО, Светлана Вукајловић, у сарадњи са Удружењем родитеља деце оболеле од рака "Звончица", и Институтом за мајку и дете "Др Вукан Чупић", организовала је у марту 2008. године хуманитарну изложбу и аукцију својих ауторских фотографија на платну, са циљем прикупљања средстава за изградњу прве „родитељске куће“ у Србији.
Путем хуманитарне аукције фотографија, омогућена је изградња „родитељске куће“ при Институту за мајку и дете, намењена за смештај деце код којих је трансплантирана костна срж, као и за њихове родитеље. Изградња овог објекта је у току, тако да ће у наредном периоду нашим најмлађим пацијентима који свакодневно одлазе на терапије и контроле, бити обезбеђен адекватан смештај какав имају деца у другим европским земљама, па и наша деца која одлазе на трансплантације у иностранство.
Друга "Родитељска кућа"
Током 2008. године, Републички завод је у сарадњи са општином Савски Венац започео пројекат изградње друге "родитељске куће" у којој би били смештени родитељи и деца која се лече у "Универзитетској дечијој клиници" у Тиршовој и на дечијој онкологији у "Институту за онкологију и радиологију Србије". Тиме би смештај деце у тзв. ванболничким санитарним условима био обезбеђен свим хематоонколошким пацијентима у Београду.
Наиме, у оквиру Клиничког центра Србије налази се објекат у власништву општине Савски Венац. Објекат познатији као "Докторова кула" представља један од првих већих архитектонских објеката грађених у Србији после Другог српског устанка. Саграђена је као породична кућа доктора Вита Ромите, Италијана који је у Београд дошао 1823. године и био лекар тадашњег београдског везира, а касније и Кнеза Милоша. "Докторова кула", како су је Београђани одувек звали, била је почетак болничког, данас Клиничког центра. Због својих културно историјских и архитектонских вредности као и њене здравствене намене проглашена је 1965. године за културно-историјски споменик. Зграда је данас потпуно руинирана и напуштена, а рестаурацијом , за коју ће пројекат израдити "Завод за заштиту споменика", биће јој враћен аутентичан изглед, а добиће савремену функцију. Осим великог значаја за оболелу децу и њихове родитеље, рестаурација овог објекта биће веома значајна и за очување културно историјске баштине.
Представници општине заинтересовани су да кућу уступе на коришћење деци оболелој од рака и њиховим родитељима. Кућа се налази на идеалној локацији, с обзиром на то да је у кругу КЦ Србије, што је неопходно због свакодневних одлазака на терапије и контроле, а практично представља засебну целину како деца не би имала осећај боравка у болници. С обзиром на то да је кућа веома стара и да јој је потребно комплетно реновирање, средства за њену обнову ће се прикупљати кроз сповођење хуманитарних акција у организацији и уз помоћ Републичког завода, општине Савски венац и других установа и појединаца. Неколико заинтересованих донатора је већ контактирало Републички завод, као и представнике општине Савски Венац у жељи да финансијски помогну изградњу друге "родитељске куће". Укупна површина куће са подрумом износи 868 м2.
Планирано је да се у зависности од техничких могућности, направи од 7 до 9 апартмана за смештај деце и родитеља, заједничке просторије за одмор, игру и рад деце, велика кухиња са трпезаријом и помоћне просторије, као што су перионица и остава. Планирано је да се до краја 2009. године путем хуманитарних активности, прикупе потребна средства за адаптацију, а завршетак радова предвиђен је до краја 2010. године.