Извештај о привременoj спречености за рад за период 01.01.2016. – 30.06.2016. године

У складу са Законом о здравственом осигурању накнаду зараде осигураним лицима привремено спреченим за рад за првих 30 дана спречености обезбеђује послодавац из својих средстава, а од 31. дана накнаду зараде обезбеђује Републички фонд за здравствено осигурање, односно матична филијала, из средстава обавезног здравственог осигурања.

Изузетно, накнада зараде обезбеђује се осигуранику из средстава обавезног здравственог осигурања од првог дана спречености за рад због добровољног давања ткива и органа, као и осигуранику мајци, односно оцу, усвојитељу или другом осигуранику који се стара о детету, за време привремене спречености за рад због неге болесног детета млађег од три године.

Само у случају привремене спречености за рад услед професионалне болести или повреде на раду, накнаду зараде за све време трајања спречености за рад обезбеђује послодавац.

На име накнаде зараде Републички фонд за здравствено осигурање осигураним лицима привремено спреченим за рад дуже од 30 дана, у периоду од 01.01.2016. до 30.06.2016. године, исплатио је средства у износу од 5.142.943.455,56 динара, што је за 10,53%, односно 489.970.141,18 динара више него у истом периоду претходне године.

Дужину привремене спречености за рад преко 30 дана, у складу са Законом о здравственом осигурању и Правилником о медицинско-доктринарним стандардима за утврђивање привремене спречености за рад, а по предлогу изабраног лекара, утврђује стручно-медицински орган Републичког фонда првостепена лекарска комисија.

Изузетно, по предлогу изабраног лекара, првостепена лекарска комисија цени привремену спреченост за рад дужу од 15 дана због неге члана уже породице млађег од седам година живота, односно дужу од седам дана за члана породице старијег од седам година живота.

У периоду од 01.01.2016. до 30.06.2016. године лекарске комисије Републичког фонда су у 150.704 случајева цениле дужину привремене спречености за рад, што је за 4,3% случајева више него у истом периоду претходне године. Под појмом "случај" подразумева се једна посета лекарској комисији.

Највећи број осигураних лица у првој половини 2016. године био је спречен за рад из разлога болести или повреде ван рада 59,67%, затим следе болести или компликације у вези са одржавањем трудноће 33,66%, професионалне болести или повреде на раду 5,3%, нега болесног члана уже породице 0,88% и остали разлози спречености за рад (прописане мере обавезне изолације као клицоноше или због појаве заразних болести у његовој околини; због добровољног давања органа и ткива, изузев добровољног давања крви; спреченост за рад пратиоца болесног осигураног лица упућеног на лечење или лекарски преглед у друго место, односно за време боравка у својству пратиоца у стационарној здравственој установи) 2,99%.

Најчешће дијагнозе привремене спречености за рад по MKB 10 у периоду од 01.01.2016. до 30.06.2016. године биле су трудноћа, рађање и бабиње 34,62%, повреде, тровања и последице деловања спољних фактора 16,23%, болести мишићно-коштаног система и везивног ткива 10,02%, тумори 9,91%, болести система крвотока 6,36% и душевни поремећаји и поремећаји понашања 5,7%. Затим следе болести система за варење 2,54%, болести нервног система са 2,53%, болести мокраћно-полног система 1,78% и остале дијагнозе спречености за рад (заразне болести, болести крви и крвотворних органа, болести жлезда са унутрашњим лучењем, болести ока, болести ува, болести коже, болести система за дисање) са 10,31%.

Заступљеност најчешћих група обољења привремене спречености за рад по филијалама у Србији за посматрани период 2015. и 2016. године представљена је у табели.

Привремена спреченост за рад по Филијалама за најчешће дијагнозе (MКБ 10) спречености
у периоду од 01.01. до 30.06.2015. и 2016. године
Бр Филијала Трудноћа, рађање и бабиње Повреде, тровања и последице деловања спољних фактора Болести мишићно-коштаног система и везивног ткива    Тумори C00-D48 Болести система крвотока Душевни поремећаји и поремећаји понашања
 O00-O99 2015. г.  O00-O99 2016.г. S00-T98 2015. г. S00-T98 2016. г. M00-M99 2015. г. M00-M99 2016. г. 2015.г. 2016.г.  I00-I99 2015.год  I00-I99 2016.г. F00-F99 2015. г. F00-F99 2016. г.
1 Суботица 1.066 1.108 648 761 313 338 326 347 216 185 157 157
2 Зрењанин 1.063 1.179 522 495 461 531 362 491 260 274 197 134
3 Кикинда 1.023 914 429 427 243 336 313 326 206 265 130 135
4 Панчево 1.297 1.698 822 718 596 582 447 445 378 328 203 233
5 Сомбор 1.853 1.885 585 621 462 468 352 437 185 183 271 227
6 Нови Сад 4.682 4.748 3.218 3.332 1.928 2.263 1.784 1.764 977 1.079 911 998
7 Сремска Митровица 2.592 2.703 1.118 1.408 416 629 722 853 310 338 193 216
8 Шабац 1.202 1.425 693 665 377 409 359 293 248 214 214 181
9 Ваљево 1.047 976 466 432 122 136 264 274 148 92 81 94
10 Смедерево 1.257 1.445 701 775 502 631 381 383 340 511 255 284
11 Пожаревац 1.187 1.168 370 385 188 166 222 206 177 168 113 118
12 Крагујевaц 2.927 2.829 1.105 1.037 453 532 700 541 321 364 322 417
13 Јагодина 1.087 982 825 764 366 461 314 351 277 233 180 195
14 Бор 830 730 617 677 394 462 247 299 346 340 408 434
15 Зајечар 626 712 540 697 395 504 222 344 176 176 256 261
16 Ужице 2.253 1.967 1.263 1.108 638 701 469 540 349 374 315 356
17 Чачак 1.714 1.814 580 640 398 318 480 408 292 306 229 212
18 Краљево 960 1.015 491 474 232 226 283 316 270 249 129 142
19 Нови Пазар 164 162 94 121 97 87 67 109 20 36 25 21
20 Крушевац 1.306 1.311 811 631 595 476 534 492 459 393 258 276
21 Ниш 3.912 4.263 1.348 1.391 1.084 1.063 781 918 629 679 1.014 1.298
22 Прокупље 973 802 275 240 134 136 137 175 76 75 46 36
23 Пирот 566 633 240 283 135 170 112 199 117 118 79 117
24 Лесковац 1.874 1.773 383 397 247 262 333 249 160 180 142 141
25 Врање 1.124 1.357 586 627 433 500 326 333 333 340 269 283
26 Гњилане 28 8 12 9 3 6 4 2 7 2 3 0
27 Косовска Митровица 62 92 12 31 5 14 7 6 17 5 4 26
28 Грачаница 29 11 16 20 0 9 3 6 8 13 23 14
29 Београд 12.165 12.468 5.231 5.296 2.724 2.689 3.214 3.829 1.938 2.060 1.612 1.595
УКУПНО 50.869 52.178 24.001 24.462 13.941 15.105 13.765 14.936 9.240 9.580 8.039 8.601
 

У односу на укупан број случајева привремене спречености за рад у целој Србији, Филијала за град Београд учествује са 22,49%. Код 36,79% случајева разлог привремене спречености за рад је из групе обољења са дијагнозама О00-О99 (трудноћа, рађање и бабиње), што је више од просека у Србији. И Филијале Прокупље, Пожаревац, Косовска Митровица, Сомбор, Ваљево, Крагујевац, Чачак, Ниш, Шабац, Пирот, Сремска Митровица, Краљево и Панчево имају привремену спреченост за рад због обољења из ове групе већу од просека, односно већу од 34,62%, док у Лесковацу чак 51,27% „боловања“ чине труднице. Филијале Суботица, Зрењанин, Кикинда, Нови Сад, Смедерево, Јагодина, Бор, Зајечар, Ужице, Нови Пазар, Крушевац, Ниш, Врање, Гњилане и Грачаница имају мањи број трудница на боловању од просека у Србији.

ећи број привремене спречености за рад од просека у Србији (16,23%) због повреда, тровања и последица деловања спољних фактора имају филијале Суботица, Нови Сад, Сремска Митровица, Јагодина, Бор и Зајечар, а мање од просека Прокупље, Врање, Крушевац, Ниш и Лесковац.

Због болести мишићно-коштаног система и везивног ткива на боловању је 10,02% од укупног броја случајева. Због овог разлога највише „иду на боловање“ становници Зајечара, Зрењанина, Новог Сада, Бора и Новог Пазара, а најмање становници Пожаревца, Ваљева и Чачка.

Велика група обољења која је разлог привременој спречености за рад су тумори – просек 9,91% од укупног броја случајева. У Филијали Нови Пазар чак 17% од укупног броја случајева је на боловању због тумора. Изнад просека су и Филијале Зрењанин 13,17%, Ваљево 12,04%, Сремска Митровица 11,68% и Пирот 11,35%. Филијале Лесковац, Врање, Смедерево, Шабац, Ниш и Пожаревац имају мањи број осигураних лица на „боловању“ због дијагноза из ове групе, од 7,2% до 7,92% од укупног броја случајева. Све остале филијале уклапају се у горе поменуту дистрибуцију заступљености појединих група дијагноза као узрока привремене спречености за рад.

Осигурана лица филијале Смедерево, Бор и Кикинда много чешће су привремено спречена за рад од осталих у Србији због болести из групе система крвотока, а мање од просека (6,36%) користе „боловање“ по овој дијагнози запослена лица филијале Ваљево, Сомбор, Сремска Митровица и Прокупље.

Највећи број спречених за рад по дијагнози душевних поремећаја и поремећаја понашања је код осигураних лица Бора, Ниша и Зајечара, док због њих мање од просека (5,7%) „болују“ запослени у Прокупљу, Сремској Митровици и Новом Пазару.

Поредећи привремену спреченост за рад у првој половини 2015. године са истим периодом 2016. године, закључује се да се број случајева повећао, и то за дијагнозе из групе тумори за 7,84%, болести мишићно-коштаног система и везивног ткива за 7,71%, душевних поремећаја и поремећаја понашања за 6,53%, болести система крвотока за 3,55%, трудноћа, рађање и бабиње за 2,51% и повреде, тровања и последице деловања спољних фактора за 2,51%. Поједине дијагнозе бележе смањење броја случајева привремене спречености за рад у односу на исти период претходне године, и то заразне болести и паразитарне болести за 8,61%, болести ува и болести мастоидног наставка 8,34%, болести система за дисање 8,56% и болести коже и поткожног ткива за 3,59%.