Директорка за међународну сарадњу британског Националног института за клиничку праксу (NICE), Калипсо Халкиду, одржала је у Републичком заводу за здравствено осигурање Србије презентацију тог британског института, на којој је упознала стручну јавност Србије са њиховим радом. Национални институт за клиничку праксу је независна институција која одлучује које ће лекове финансирати национални осигуравајући систем, који покрива лечење за све грађане Велике Британије, а чије препоруке следе многе државе (нпр. Француска и Канада).
Национални систем осигурања у Великој Британији током деведесетих година није имао добре стандарде квалитета и било је много разлика у пружању здравствених услуга у зависности од тога у ком делу земље живи пацијент. NICE је основан 1999. године и од тада Британци имају много бољу здравствену заштиту и много су им доступнији лекови, истакла је Калипсо Халкиду приликом презентације коју је одржала у Републичком заводу за здравствено осигурање.
Калипсо Халкиду је том приликом, такође, нагласила да се та организација свакодневно сусреће са све бољим и новијим здравственим технологијама и процедурама и све већим очекивањима пацијената. Према њеним речима буџет за здравствену заштиту у Великој Британији, као и у свим другим земљама, је ограничен и пацијенти не могу да очекују да ће увек добити сваки могући медицински третман. Због тога је увек битно водити рачуна колико је лек ефикасан и колика је његова цена.
Републички завод за здравствено осигурање приликом одлучивања који ће се лек уврстити на листу лекова који се финансирају из средстава обавезног здравственог осигурања, следи препоруке британског Националног института за клиничку праксу (NICE). При том се узимају у обзир утицај на здравље пацијената и цена лека, јер Републички завод за здравствено осигурање води рачуна да на листи буду лекови који имају ефекат у лечењу.
Републички завод за здравствено осигурање Србије је према препоруци Британског института, на листу уврстио одређени број скупих цитостатика који имају одличан ефекат у лечењу.
РЗЗО стално трпи притиске фармацеутских компанија да на листу дода и нове, веома скупе лекове, које није одобрио ни NICE, и то у земљи који за здравствено осигурање издваја 3.500 еура по становнику, у односу на Србију , где се у просеку издваја по 270 еура годишње по становнику. Без обзира на то и у нашој земљи се на позитивној листи лекова налазе многи лекови као и у Великој Британији, али рационалност приликом стављања лекова на листу је неопходна због ограничених финансијских средстава.
Према речима Калипсо Халкиду и Британски институт , као и РЗЗО , трпи велики притисак фармацеутских компанија приликом уврштавања лекова на позитивну листу. Али, у Великој Британији су јасно прописани видови сарадње и начини комуникације, тако да NICE има већу слободу одлучивања. На пример , приликом прописивања антибиотика, за које се широм света издваја велики део новца из здравствених фондова, у Британији постоје јасно прописани критеријуми који одређују да ли их одмах прописати, сачекати, или уопште не прописивати. На тај начин остварује се уштеда од око 3, 7 милиона фунти годишње.